Da li je i to moguće?

Dogodilo se to u Valjevu. Da li? Ne. Dogodilo se to u Srbiji. Dogodilo se to što se dogodilo u "najboljem interesu deteta". Verovatno da mi koji smo odgali više od 3 deteta (i odgojili ih) nemamo stručnih kompetencija za ocenjivanje šta sadrži misao "najboljeg interesa deteta" koja je definitivno postala obična fraza. Mi koji radimo na sopstvenom potomstvu prinuđeni smo da brišemo naša napljuvana lica od onih koji žive od poreza ubranih na dečjem mleku, pelenama, čaćama, cuclama. Pljuju nam u lice pojedini socijalni činovnici koji se drznu da pod okriljem državne institucije kažu nam da smo nekompetentni, neuki, bedasti i kao takvi nismo sposobni za svoju decu. Jedna porodica (i ne samo jedna) sa petoro dece treba postati još jedna među mnogim "kolateralnim štetama" u "najboljem interesu deteta". I sada, ja trebam ostati pribran dok pišem ovaj tekst i pljunuti u maramicu da ne bi ispljuvao monitor.

Starešina valjevske porodice ima prihod prema zakonom predviđenim minimalni dohodak, dečji dodatak predviđen Zakonom o socijalnoj zaštiti, pomoć bližnjih i dopunski rad (za koji još može plati i kaznu ako ga potkači tržišna inspekcija). Domaćica ne radi jer želi da korektno oduži svoju roditeljsku dužnost. Petoro dece treba okupati, naraniti, oboći, opremiti za školu. A najbolja škola je majčino krilo - i naše već pokojne bake su to znale. 

Socijalna služba radi preventivu. Radi na izmeštanju dece iz porodičnog doma. Razlog - Nepristojni uslovi za život. Drugo je pitanje što kolovođe ove srpske igranke ne poznaju definiciju nepristojnog života. No vratimo se preventivi. Pretpostavimo da se radi u "najboljem interesu deteta". Za potrebe deteta smeštenog na hraniteljstvo država isplaćuje (uslovno rečeno) oko 18.000 dinara plus naknadu za hraniteljski rad koji u ovom trenutku nije bitan. A to znači za pet deteta ukupno oko 90.000 dinara. Po pisanom pravilu za porodični smeštaj braća i/ili sestre se ne razdvajaju. Ja još nisam našao osobu koja kao hranitelj ima psihofizičkih uslova da odneguje istovremeno pet deteta.  To znači da deca trebaju da se razdvoje. Da li je to u interesu deteta? Deci se prekida životni tok u biološkoj porodici. Da li je i to u najboljem njihovom interesu? Odvajanje od živih roditelja, vriska, piska, traume koje "osakaćuju" ličnosti sedam ljudskih bića. Večite rane i uslov za progresiju transgeneracijskog siromaštva. Da li je i to u najboljem interesu deteta? 

Zamislio sam na momenat i sledeću situaciju. Umesto 90.000 dinara pola tog iznosa isplaćivati roditeljima za potrebe dece a drugu polovinu uštedeti u budžetu. Decu ostaviti da odrastaju u biološko-porodičnom okruženju. Ali to je već teška filozovija koja nikome ne donosi korist, a politika ne treba da nas interesuje.(pod uslovom da nisu u pitanju naša deca). A šta ako se sutra isti desi našoj porodici? 

I na kraju, ko od debolo plaćenih činovnika čita Strategiju za smanjenje siromaštva, ili je taj dokument napravljen samo kao jedna od propusnica za evropsku avliju. Ali, mi siromašni, neuki i nekompetentni roditelji nismo razumeli da je "kolateralna šteta" načinjena u najboljem interesu samog oštećenog deteta.  

Samo još neko da mi kaže da sam pao pod uticaj "teorije zavere o ubijanju srpske porodice"...

http://blip.tv/miroslavm/drama-porodice-trifunovic-27-2-2012-5987368