Hraniteljstvo - Ili ga radi pošteno ili ga batali

Samo inicijativa ljudi koji su direktni pružaoci usluga socijalne zaštite u porodičnom okruženju, a to su hranitelji, može pokrenuti hraniteljstvo ka boljitku jer samo ti ljudi mogu imati razumevanja za tegobe dece koja su u sistemu socijalne zaštite. Ako se borimo protiv posledica siromaštva onda samo kroz inicijative možemo da se borimo protiv svih iluzija i možemo stvoriti jedan dobar racionalni sistem zaštite deteta u porodičnom okruženju. Samo ako pođemo od detetovih potreba a ne od lične zarade ili sebičnog očuvanja sigurnog radnog mesta, jedino tada možemo sa nekom od akcija da nešto uradimo. Po tome kako reaguju državne i lokalne institucije mi vidimo kolika je realna mogućnost stvaranja jedne organizovane mreže hranitelja.

Hraniteljstvo će stati na noge kada se udruže 100 mudrih i uticajnih hranitelja. Svako od hranitelja treba da se trudi da izbori svoje mesto među 100 najhrabrijih i najsposobnijih hranitelja. Do sada smo utvrdili da nijedna politička stranka ili partija nije pružila ruku hraniteljstvu kao socijalnoj vrednosti i potrebi zajednice. To je istina koja nas duboko razočarava ali postoji jedan zapis namenjen hrabrim ljudima koji glasi „ono što me ne ubije to me ojača“.

Pokušaj sa jedne strane da se hraniteljstvo u Srbiji uvede u „holandski kolosek“ i sa druge da hraniteljstvo u Srbiji zadrži svoje tradicionalne oblike, dovelo je do stvaranja neke vrste praznog prostora. Stvaranje Regionalnih centara za porodični smeštaj dece i usvojenje, po ugledu na evropske šeme dečje zaštite, zbog posebno kompleksnog pitanja socijalne zaštite dece jeste dobar korak ali je istovremeno „pomrsio“ neke odnose u pitanju nadležnosti nad decom i hraniteljima. U tom praznom prostoru ne nalazimo na hranitelje, ne čujemo njihov glas.

Hranitelji trebaju konačno da postanu svesni svoje snage. Svaki od hranitelja treba da ima uzgrađen svoj sopstveni stav i svoje mišljenje. Ako hranitelji razmišljaju individualno oni su bespomoćni prema sistemu i nemaju snage da se izbori za sve prinadležnosti koje pripadaju detetu po slovu zakona. Ali ako se udruže onda postaju snaga. Hraniteljstvo je posle četvorogodišnjeg uzleta došlo u jedan ne baš za hranitelje prijatan oblik socijalne zaštite dece. U ovom momentu kod hranitelja se ne vide snage i potencijala  u nekoj korelaciji koja bi mogla da zapreti daljem opadanju društvene odgovornosti prema dečjoj zaštiti. Na žalost to je u skladu sa opadanjem nivoa svesti i kod jednog većeg dele hranitelja koji su preuzeli brigu o deci bez roditeljskog staranja. U toj sferi svesti oko problema u hraniteljstvu, kao i svi drugi u neposrednom okruženju tako i hranitelji uglavnom reaguju samo u slučaju nekih neposrednih interesa kao na primer, ekonomski interes u smislu obezbeđivanja više novca zapostavljajući osnovni smisao hraniteljstva. Zadnjih nekoliko godina uporno se vraćamo na isto a to je da se suštinski problemi u hraniteljstvu marginalizuju da bi ono što je marginalno dobilo suštinsku dimenziju. I kada su neke nemoralne društvene pojave postale vrhunske vrednosti na suprot hraniteljskom obliku borbe za opstanak i socijalizaciju žigosane i marginalizovane dece, onda imamo armiju hranitelja koji se nalaze na raskrsnici bez putokaza. Ja sam svoj život doživeo, doživeo sam decu i unučad, ali me zanima šta će biti sa drugom decom, onom koja se nalaze i koja će se naći na porodičnom smeštaju. Možda izgledam blesav ali…