Timovi i timski rad
Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajedničkog radnog ili poslovnog procesa koje povezuju određeni ciljevi i interesi članova, zajednička misija i zadaci. Tim je specifična vrsta veštački organizovane i strukturisane male grupe koja ima zajedničke ciljeve i interese.
Učinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog rada. Timovi se raspoznaju prema svojim karakterističnim obeležjima. Tim se može analizirati sa tri aspekta: njegove strukture, dinamike i razvoja. Formiranjem timova treba da se obezbede tehnički uslovi funkcionisanja organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba članova tima.
Prednosti timskog rada:
- Timovi mogu olakšati širenje organizacije
- mogućnost bržeg protoka informacija
- Sposobnosti članova tima intenzivno se i stalno razvijaju,
- U timu je uloga vođe svedena na minimum. .
Timski rad je rezultat zajedničkog rada, prepoznavajući važnost timskog rada, radeći timski i svesno otkrivajući uzorke zajedničkog rada koje članovi shvataju kao stimulativnim i zadovoljavajućim. Članovi tima moraju međusobno razgovarati o tome kako timski raditi i pratiti njihov grupni rad. To pretpostavlja kolektivnu samokontrolu, iskrenost i zrelost članova tima.
Prisustvo sinergije u timskom radu znači da objedinjeni resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije performanse rezultata u odnosu na pojedinačne radove i rezultate. Za dobro shvatanje strukture neophodna je analiza uloga i međuljudskih odnosa ili sistema rangiranja članova grupe.
Za postojanje i formiranje tima prvenstveno su bitni ciljevi zbog kojih je grupa i nastala. Svaki tim ima svoje karakteristike:
- složenost tima,
- intenzitet interpersonalnih odnosa,
- uticaj tima na celokupnu organizaciju,
- formalnost članova tima,
- trajanje tima,
- indentitet
Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajedničkog radnog ili poslovnog procesa koje povezuju određeni ciljevi i interesi članova, zajednička misija i zadaci. Tim je specifična vrsta veštački organizovane i strukturisane male grupe koja ima zajedničke ciljeve i interese.
Učinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog rada. Timovi se raspoznaju prema svojim karakterističnim obeležjima. Tim se može analizirati sa tri aspekta: njegove strukture, dinamike i razvoja. Formiranjem timova treba da se obezbede tehnički uslovi funkcionisanja organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba članova tima.
Prednosti timskog rada:
- Timovi mogu olakšati širenje organizacije
- mogućnost bržeg protoka informacija
- Sposobnosti članova tima intenzivno se i stalno razvijaju,
- U timu je uloga vođe svedena na minimum. .
Timski rad je rezultat zajedničkog rada, prepoznavajući važnost timskog rada, radeći timski i svesno otkrivajući uzorke zajedničkog rada koje članovi shvataju kao stimulativnim i zadovoljavajućim. Članovi tima moraju međusobno razgovarati o tome kako timski raditi i pratiti njihov grupni rad. To pretpostavlja kolektivnu samokontrolu, iskrenost i zrelost članova tima.
Prisustvo sinergije u timskom radu znači da objedinjeni resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije performanse rezultata u odnosu na pojedinačne radove i rezultate. Za dobro shvatanje strukture neophodna je analiza uloga i međuljudskih odnosa ili sistema rangiranja članova grupe.
Za postojanje i formiranje tima prvenstveno su bitni ciljevi zbog kojih je grupa i nastala. Svaki tim ima svoje karakteristike:
- složenost tima,
- intenzitet interpersonalnih odnosa,
- uticaj tima na celokupnu organizaciju,
- formalnost članova tima,
- trajanje tima,
- indentitet
Osnovni elementi tima su:
- svrha i ciljevi,
- veština i sposobnost članova,
- pristup i zajednički radni jezik, odgovornosti.
Tim sačinjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i veština:
tehnička znanja koja se temelje na obrazovanju i struci.
veštine rešavanja problema i donošenje odluka,
socijalne veštine ( slušanje, verbalni i neverbalni govor, rešavanje sukoba i tome slično).
Timski rad dakle predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj saradnji i posedovanju različitog znanja i iskustva. Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni. Zadaci pojedinaca u timu moraju biti poznati, jasno postavljeni i povezani. Tim bi trebao imati zajednički cilj koji članovi jedino zajedničkim radom i kombinacijom znanja i sposobnosti iz različitih oblasti mogu postići. Povratna informacija o zajedničkim uspesima ili neuspesima, podstiče na motivaciju za zajedničkim radom.
Timovi su temelj učenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suočenja koja se rešavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz različitih perspektiva. Radeći timski možemo takođe imati pozitivnu motivaciju efekata. Kad članovi tima imaju zajedničku viziju i pravilnim odnosom sa saradnicima, oni uglavnom dobijaju brže i tačnije informacije, ispravnije se razvijaju, imaju veću koncentraciju u njihovom radu i uživaju u raznolikosti i interesantnom radnom iskustvu.
U svakom timu postoji potreba za različitim timskim ulogama. Skladan broj svih timskih uloga daje idealan tim, tj. tim koji ima izgleda za uspeh. Svaki član u skladu sa svojim osobinanama i sklonostima , preuzeće i po nekoliko uloga u timu. Efikasnost tima zavisi od članova tima, koji moraju biti orjentisani ka osnovnom cilju.
Razvitak tima je dinamičan proces. Većina timova se nalazi u neprestanom stanju promena:
- Prva faza u razvoju tima je formiranje. Članovi se međusobno upoznaju i pokušavaju zbližiti. Zajedničko delovanje još nije započeto. Različita znanja se ne prepliću i tim još uvek deluje razjedinjeno.
- Druga faza je orjentisanje. Nakon upoznavanja i privikavanja na zajednički rad grupa počinje postepeno poprimati obeležja tima.
- Treća faza je izrastanje. Tim se sređuje i učvršćuje u skladnu celinu.
- Četvrta faza je faza razvijenog tima. Zajednički ciljevi postaju ciljevi svakog člana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklađen je rad svakog sa svakim a celi tim je okrenut zajedničkom cilju. Članovi tima odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.
Norme su poželjni i prikladni oblici svakodnevnog ponašanja u grupi. Norme su interna pravila, navike i običaji koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim načinom kroz propisana pravila, ali najčešće su nepisane i poštuju se spontano. Značajne su za tim jer određuju granice prihvatljivog ponašanja. S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne može biti svejedno kakve su one.
Razlikuju se četiri grupe uslova koje je opravdano smatramo izvorima kohezivnosti (povezanost, jedinstvenost). To su:
1) motivi, tj. motivacijska baza članova grupe;
2) karakteristike grupe kao što su ciljevi grupe, način djelovanja, ugled i dr.;
3) očekivanja članova i procena da se članstvom ta očekivanja ostvaruju;
4) upoređivanje zadovoljstva i koristi koje se postižu u grupi s procenom moguće koristi od članstva u drugim sličnim grupama.
Kohezija tima redovno će biti u skladu s načinom na koji ga doživljavaju njegovi članovi. Ako ih privlači timski rad i osobe koje su u njega uključene, osjećaju li privrženost grupi i njenim ciljevima, i ako doživljavaju grupu "svojom", stepen kohezije će biti visok.
Rezultat timske kohezivnosti možemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Poznato je da je moral veći u visoko kohezivnim timovima zbog povećane komunikacije među članovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog sudelovanja članova u odlučivanju i aktivnostima. Dakle, visoka kohezivnost pozitivno utiče na zadovoljstvo i moral članova tima.
- Prva faza u razvoju tima je formiranje. Članovi se međusobno upoznaju i pokušavaju zbližiti. Zajedničko delovanje još nije započeto. Različita znanja se ne prepliću i tim još uvek deluje razjedinjeno.
- Druga faza je orjentisanje. Nakon upoznavanja i privikavanja na zajednički rad grupa počinje postepeno poprimati obeležja tima.
- Treća faza je izrastanje. Tim se sređuje i učvršćuje u skladnu celinu.
- Četvrta faza je faza razvijenog tima. Zajednički ciljevi postaju ciljevi svakog člana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklađen je rad svakog sa svakim a celi tim je okrenut zajedničkom cilju. Članovi tima odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.
Norme su poželjni i prikladni oblici svakodnevnog ponašanja u grupi. Norme su interna pravila, navike i običaji koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim načinom kroz propisana pravila, ali najčešće su nepisane i poštuju se spontano. Značajne su za tim jer određuju granice prihvatljivog ponašanja. S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne može biti svejedno kakve su one.
Razlikuju se četiri grupe uslova koje je opravdano smatramo izvorima kohezivnosti (povezanost, jedinstvenost). To su:
1) motivi, tj. motivacijska baza članova grupe;
2) karakteristike grupe kao što su ciljevi grupe, način djelovanja, ugled i dr.;
3) očekivanja članova i procena da se članstvom ta očekivanja ostvaruju;
4) upoređivanje zadovoljstva i koristi koje se postižu u grupi s procenom moguće koristi od članstva u drugim sličnim grupama.
Kohezija tima redovno će biti u skladu s načinom na koji ga doživljavaju njegovi članovi. Ako ih privlači timski rad i osobe koje su u njega uključene, osjećaju li privrženost grupi i njenim ciljevima, i ako doživljavaju grupu "svojom", stepen kohezije će biti visok.
Rezultat timske kohezivnosti možemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Poznato je da je moral veći u visoko kohezivnim timovima zbog povećane komunikacije među članovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog sudelovanja članova u odlučivanju i aktivnostima. Dakle, visoka kohezivnost pozitivno utiče na zadovoljstvo i moral članova tima.
Нема коментара:
Постави коментар
Pišite, komentarišite, predlažite, kritikujte, postanite član ovog foruma.
Vaš mali komentar može biti veliki doprinos uspostavljanju boljitka za veselo detinjstvo svakog deteta.